ЕПЦГ ОСТВАРИЛА ДОБИТ 140 МИЛИОНА ЕУРА ЗА ПЕРИОД ОД 24 МЈЕСЕЦА

У просторијама ЕПЦГ одржана је прес конференција, на којој су говорили предсједник Одбора директора Милутин Ђукановић, главни финансијски директор Миро Врачар и извршни руководилац Сектора за правне послове Мићун Милатовић. Тема конференције је била Пословни резултат ЕПЦГ у последње двије године.

„Електропривреда је за период од 24 мјесеца остварила добит од 140 милиона евра. То су прелиминарни резултати, који се врло мало могу промијенити. Такође, у овом периоду није било повећања електричне енергије. Да смо се водили политиком како се формирају цијене других енергената, прије свега горива, то би за грађанe било велико оптерећење. Можемо да кажемо да смо по основу тога уштедјели грађанима преко милијарду евра. Сликовито објашњено: онај грађанин који имао просјечан рачун од 33 евра, повећањем цијена, његов просјечан рачун износио би 115 евра. Што говори да би готово 3,5 пута био повећан рачун“, рекао је Ђукановић.

На прес конференцији презентован је и податак да је у Буџет у последњих 24 мјесеца уплаћено 102 милиона евра, по основу добити 30 милиона, а по основу осталих дажбина 72 милиона.

„Ми смо у првом кварталу приказали један дио резултата који се суштински односе на 2022. годину. Тако смо крај 2022. године завршили са суфицитом у нашим акумулацијама од 100 GWh. Ми смо то могли да продамо у задњих десетак дана децембра и по том основу зарадили би 10 милиона евра. Јер је тада цијена електричне енергије на берзи била око 100 евра. То би утицало да се добит из 2022. године повећа за тих 10 милиона евра, међутим, ми смо одлучили да те вишкове продамо у првом кварталу 2023. године и по том основу зарадили смо 25 милиона евра. Односно можемо рећи екстра профита 15 милиона евра“, рекао је.

Предсједник Одбора директора подсјетио је да су преговори о куповини Жељезаре трајали од љета до краја децембра.

„Ми смо фактуру за имовину Жељезаре добили под датумом 30. децембар 2022. али то нијесмо књижили у 2022. години, него смо све то оставили да се књижи у првом кварталу 2023. године. Тако да смо добили да имовина коју смо ми платили 20 милиона евра, данас вриједи 63 милиона евра. Желим да кажем да и та процјена је исто доста рестриктивна јер имовина која се налази ван круга Жељезаре, а то је 400м2 третирана је по цијени од 7 евра/м2. Знамо да је у току усвајање просторног плана са Општином и ми смо захтијевали да та имовина пређе у градско-грађевинско земљиште и по основу тога да ће доћи до значајног увећања те имовине.

Ђукановић је нагласио да је ЕПЦГ Жељезара као ћерка фирме већ почела да гради електране снаге приближно 2 МW.

„Ми смо убијеђени да ће у ЕПЦГ Жељезари бити пуно значајних инвестиција, а такође се у ЕПЦГ ради на пројектима вриједности преко 2.5 милијарде евра, што значи да је пред ЕПЦГ период који мора да искористи да би донијела добит заједници“ оцијенио је Ђукановић.

Предсједник Одбора је подсјетио да када је нови менаџмент дошао на чело фирме 1. априла 2021. године број редовних платиша био 190 хиљада. 24 мјесеца касније, односно 31.3.2023. број редовних платиша је 230 хиљада, што значи да је увећан за 40 хиљада. Док је проценат наплате тренутно преко 100%.

Говорећи о пројекту Солари 3000+ и 500+ до сада је уграђено преко 17МW на око 1500 објеката. На годишњем нивоу ће се приходовати 6 милиона евра, по основу ослобођене енергије. Сам пројекат ће бити завршен до краја јуна 2023. године.

Миро Врачар својим излагањем се осврнуо на текући период и рекао да иако се пословало у доста неповољном периоду, када је у питању и неповољна хидролошка ситуација, те геополитичка нестабилност која је узроковала непредвидљивом поремећају на тржишту електричне енергије, ЕПЦГ је пребродила све потешкоће и остала посвећена грађанима и држави.

„Капитална улагања у 2022, години су износила 47,3 милиона евра, поред позитивног резултата који смо остварили од 4, 28 милиона евра. 2021. године у државни буџет је уплаћено 61,5 милиона евра, док је у 2022. године то износило 40,5 милиона евра. Нераспоређена добит на дан 31.12.2022. гдоине износила је 68,8 милиона евра. У овом кварталу инкорпоринана је имовина Жељезаре, као и ефекти пуних акумулација које су се задржале на крају 2022. године. Могли смо те акумулације празнити и да се тиме повећа добит, али смо се домаћински односили и нијесмо то урадили“, објаснио је Врачар и нагласио:

„У задњих 10 година остварени пословни резултат у збиру закључно са првим кварталом 2021. године, тј. до момента промјене менаџмента он је износио око 127 милиона, док је позитиван резултат од 1.4.2021 до 31.3.2023. године позитиван резултат 140 милиона евра“.

„Ови резултати нијесу дошли сами, они су продукт једне јако велике посвећености Одбора директора, менаџмента и свих запослених у ЕПЦГ.

Електропривреда има добру перспективу и овај период смо искористили на најбољи могући начин и урадићемо све што је до нас да ЕПЦГ буде локомотива привредног развоја Црне Горе.

Мићун Милатовић је нагласио да је решавање имовинско-правних односа у циљу реализације инвестиција један јако дуготрајан процес.

„Инстутуцијални оквир врло често је неприлагођен, а то некада зна да буде дестимулативно када су у питању инвестиције у области енергетике. Очекујемо да у будућим периодима на врху листе приоритета законодавних тијела, односно извршне власти буде прије свега уважавање ове реалности, све у циљу да се у пуној мјери валоризује оно што је енергетски потенцијал Црне Горе и Електропривреде конкретно. Последица тога јесте да неке инвестиције чекају, а свако чекање представља езгактно губљење новца и прије свега је јако обесхрабрујуће када су у питању страни партнери и њохова заинтересованост да инвестирају у Црну Гору. Без обзира што је ЕПЦГ препозната као кредибилан партнер на свим релевантним адресама“, рекао је Милатовић и објаснио:

„Имамо пројекте који нити су скупи, нити су технички захтјевни али управо због неких мањкавости што су јавне евиденције и што су пропусти државне управе не можемо да их још увијек радимо. Један од примјера јесте да изградња соларне електране на брани Вртац и Слано. Та инвестиција чека из разлога што ти објекти у листи непокретности нијесу препознати као бране, већ као јавни путеви. Ми још нијесмо у могућности да добијемо дозволе за градњу јер чекамо да се измијени тај податак“.